Slovenačko-hrvatsku štafetu koja je 17. maja krenula iz Umaga poštovaoci Josipa Broza Tita dočekaće ispred Muzeja 25. maj.Stariji Beograđani se uglavnom sa setom prisećaju vremena kada su bili pioniri, i puni elana spremali koreografiju, prigodne pesme i govore za Tita.

"Tada nisi smeo da laješ na vlast ali si bio bezbedan i spokojan", kaže jedan stariji Beograđanin za B92. Velika privilegija bila je predati štafetu Josipu Brozu, a za centralnu proslavu Dana mladosti, na stadionu Jugoslovenske narodne armije, uvek se tražila karta više.

Ipak, mlađe generacije više ne pamte vreme sletova i pionirskih marama. 25. maj u bivšoj zemlji slavio se kao rođendan doživotnog predsednika SFRJ, Josipa Broza, ali i kao Dan mladosti.

"Titostalgija", kako je naziva profesor Filološkog fakulteta Ljubiša Rajić, postoji i danas, jer ljudi čeznu za sigurnim poslom, bezbednim ulicama, besplatnim zdravstvom i školstvom.

Tito je poslednji put sedeo u loži stadiona Jugoslovenske narodne armije 1979. godine, kada mu je omladinka Sanija Hiseni predala štafetu i prenela najlepše želje za 87. rođendan.

Drug Tito je tom prilikom izgovorio i jednu od svojih antologijskih rečenica "Srećan narod je koji ima takvu omladinu", kao i "Sa ovakvom omladinom ne moramo brinuti za budućnost".

Komunistički lider iz perioda Kraljevine Jugoslavije, potom vođa partizanskog pokreta i posleratni doživotni predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito rođen je maja 1892. godine u Kumrovcu, u Hrvatskoj.

Umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani i po sopstvenoj želji sahranjen je u Kući cveća. Na njegovu sahranu je došlo 700.000 ljudi, 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta i to je bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.

Poslednju poštu Titu, koji je bio i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, tada je odao 31 šef države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva, 11 predsednika skupština.

Izvor: