Fond zdravstvenog osiguranja RS (FZO RS) je za 11 meseci prošle godine za naknadu plata za vreme bolovanja izdvojio 9,2 miliona KM.

U ove svrhe FZO je u toku prošle godine uplatio poslodavcima preko 14,5 miliona KM dospelih obaveza iz prethodnog perioda.

- Time smo gotovo izmirili sva dugovanja prema privredi. Preostali dug za bolovanja odnosi se na javna preduzeća i na zaposlene u ministarstvima. To planiramo da rešimo u okviru međusobnog usklađivanja obaveza i potraživanja, čime će biti rešena sva dugovanja za bolovanja - rekli su u FZO RS, ne precizirajući koliko iznose ta dugovanja.

Iz Fonda napominju da su troškovi naknade plate za vreme bolovanja znatno povećani od polovine 2008. godine, kada je usvojena izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojom je skraćen period bolovanja za koji poslodavac nadoknađuje platu sa ranijih 120 na 30 dana. Do tada je Fond nadoknađivao platu za bolovanja koja su duža od 120 dana.

Dodali su da poslodavci imaju pravo da zatraže proveru opravdanosti bolovanja za svoje radnike ukoliko imaju bilo kakvu sumnju. Sve podatke mogu dostaviti Fondu kako bi mogle da se organizuju ciljane kontrole. Inače, ove kontrole su pokazale da do sada nije bilo većih zloupotreba.

- U prethodne dve godine godine Fond je primio ukupno 334 zahteva za proveru opravdanosti bolovanja za 749 radnika. Samo u jednom slučaju kontrola je pokazala da je bilo kršenje propisa koje je bilo formalne prirode, jer radnika na bolovanje nije uputio nadležni lekar - naveli su iz Fonda.

Iako u FZO kažu da se stopa bolovanja u RS ubraja u niske stope odsutnosti s posla, u Uniji udruženja poslodavaca RS ovaj podatak ocenjuju kao „zabrinjavajući i sa aspekta zdravlja radnika i adekvatnosti zakonskih rešenja".

- Ukoliko uzmemo podatak Fonda o broju radnika koji budu na bolovanju, te u obzir uzmemo prosečnu bruto platu, odnosno prosečnu bruto dnevnicu i uzmemo da je korišten samo jedan dan bolovanja, dolazimo da dnevno gubimo 600.000 KM, a godišnje 7,2 miliona KM. Ovaj gubitak mnogo veći imajući u vidu da većina bolovanja traju duže od jedan dan - rekao je sekretar ovog Udruženja Saša Aćić.

Da bi se došlo do preciznih gubitaka po osnovu bolovanja u Uniji smatraju da FZO i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite moraju da urade analizu sa konkretnim podacima za populaciju radnika.

- Potrebne su analize koje bi sadržavale podatke o dužini trajanja bolovanja, pogotovo onog od jedan do 30 dana, vrstama oboljenja i drugim parametrima. Onda bismo imali dobru osnovu za donošenje optimalnih rešenja - istakao je Aćić.

On je dodao da poslovna zajednica već duže vreme insistira na prilagođavanju radno-socijalnog zakonodavstva nastalim uslovima poslovanja. Predlažu da obavezu finasiranja odsustva preuzme Fond.

- Ukoliko ovaj predlog nije prihvatljiv socijalnim partnerima, a imajući u vidu da u konkretnim slučajevima snosimo odgovornost i finansiramo zdravstvenu zaštitu radnika, onda je nužno obezbediti ponovno uvođenje medicine rada, jer postojeći zdravstveni sistem onemogućava poslodavcima stalni uvid u zdravlje radnika - naglasio je Aćić.

U Savezu sinidikata RS smatraju da broj radnika koji odu na bolovanje nije velik, imajući u vidu „uslove u kojima rade".

- U RS je zaposleno 239.000 radnika, što znači da ih oko 4,18 odsto mesečno odsustvuje sa posla. Najčešće su to radnici koji su zaposleni u javnim institucijama.

Radnici u privatnom sektoru rade po učinku pa će radije bolesni doći na posao nego da dobiju manju platu ili rizikuju gubitak posla - rekao je pravnik u Savezu Goran Stanković.

Izvor: blic.rs