Iako je cirkularna ekonomija model privrede koji štedi i obnavlja prirodne resurse i energiju, mnogi o tome još ne razmišljaju. 

Većinski vlasnik preduzeća "Sana Linea" iz Kostajnice Bosiljka Dejanović rekla je za "Glas Srpske" da u proizvodnji i dalje koriste isključivo prirodne tkanine poput lana, pamuka i svile. 

- Još nismo razmišljali o prelasku na cirkularnu ekonomiju. Štošta bi se trebalo uraditi za prelazak na taj način rada, nije to tek tako lako - kazala je Dejanovićeva. 

Prema njenim riječima, situacija u ovoj industriji nije dobra, zbog čega je neophodna veća podrška institucija, prije svega, za razvoj tehnologija, od koje u velikoj mjeri zavisi i ovaj novi način rada.

- Sve je manje tekstilnih preduzeća. Mislim da smo samo mi u Srpskoj ostali što se tiče modne konfekcije, jer su strana tržišta, za koja je i naše preduzeće radilo, totalno utihnula. Trenutno pokušavamo da sačuvamo ovo što imamo - istakla je Dejanovićeva.

Jedna od rijetkih firmi na domaćem tržištu tekstila koja ima svoje postrojenje je laktaška firma "Veteks". Ona je sa reciklažom počela prije desetak godina. Prvo su, istakla je zamjenik direktora ove firme Milica Savić, krenuli sa proizvodnjom filca, a zatim sa punilima za kućni tekstil te ostalim proizvodima.

- Sirovinu za reciklažu uglavnom nabavljamo od drugih firmi, a svakako koristimo i svoj otpad. Imamo svoje postrojenje, tako da ne zavisimo od drugih. Ova praksa ne samo da štedi resurse i smanjuje zagađenje, nego i otvara nove poslovne mogućnosti - kazala je ona. 

S obzirom na to da edukacija ima veliki značaj za prelazak na cirkularna rješenja, Razvojna agencija RS već neko vrijeme realizuje aktivnosti koje se odnose na zelenu transformaciju privrede. Direktor ove agencije Marinko Đukić istakao je da su oni jedan od partnera u projektu "Unapređenje cirkularnosti u tekstilnim i modnim lancima vrijednosti - TEX-DAN", čiji je cilj da podrži mala i srednja preduzeća iz oblasti tekstilne i modne industrije u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji.

- Jedna od aktivnosti u okviru projekta je i pilot-program koji ćemo realizovati do kraja juna ove godine, a u koji će biti uključena tri preduzeća sa područja Srpske, koja nisu uvela cirkularnu tehnologiju ili poslovni model ili su u početnoj fazi njihovog uvođenja - rekao je Đukić.

Dodao je da će program obuhvatiti besplatnu savjetodavnu podršku u razvoju poslovanja, unapređenju dizajna proizvoda, kao i mogućnost saradnje i razmjene iskustava sa preduzećima i partnerima iz Dunavske regije. 

- Takođe bili smo domaćini sastanka svih partnera u projektu koji je u martu održan u Banjaluci, a na kojem je razgovarano o napretku u realizaciji projekta i analizi postignutih rezultata u prvoj godini sprovođenja projekta - rekao je Đukić. 

Sekretar Udruženja tekstila, kože i obuće pri Privrednoj komori RS Aleksandra Mihajlović Bijelić kaže da Vlada RS podržava ovaj sektor kroz različite mjere, međutim, kada je riječ o upotrebi recikliranih materijala nisu izdvojena neka posebna sredstva.

- Finansijska podrška za te namjene uglavnom dolazi od stranih fondova, koji su dostupni poslovnim subjektima. Međutim, postoje različiti uslovi koje oni moraju da ispunjavaju da bi uopšte aplicirali. Naša preduzeća uglavnom rade uslužne poslove šivenja i krojenja za ino-partnere i oni nisu veliki zagađivači u tom smislu, a nemaju ni neke velike količine otpada - kazala je Mihajlović Bijelić i dodala da Privredna komora aktivno radi na podizanju svijesti o značaju cirkularne ekonomije. 

PROJEKAT
Kako su istakli u Razvojnoj agenciji projekat TEX-DAN sufinansira EU u okviru Interreg dunavskog regionalnog programa, a u njegovoj realizaciji učestvuje 14 partnera iz 11 zemalja dunavske regije. Realizacija projekta je počela 1. januara 2024., a trajaće do 30. juna 2026. godine. Razvojna agencija Republike Srpske jedini je partner iz BiH, a Ministarstvo privrede i preduzetništva RS je strateški pridruženi partner.

Izvor: Glas Srpske