Malo je onih koji u doba konzumerizma kupuju samo ono što im treba i savršeno pasuje. Najčešća žrtva toga je, bez sumnje, novčanik, ali nije lako ni prenatrpanim garderoberima i cipelarnicima. Nema mnogo razlike među polovima, i kod žena i kod muškaraca u dnu plakara godinama leži garderoba koja uporno čeka neke bolje dane. S vremena na vreme neke komade samo operemo, očistimo ili pozajmimo. Zašto je to tako?

Sledi šest najčešćih primera zanemarivanja novih ili skoro novih stvari.

Odeća za specijalne prilike koje nikako da dođu

Kvalitetni, a time i skuplji odevni komadi ili obuća koje smo kupili za neku svečanost i nosili jednom ili nijednom često se nalaze duboko u ormaru kako bi se izbegla oštećenja. Neretko ostaju netaknuti jer se nove prilike koje zahtevaju glamur ne pružaju tako često, a dešava se i da kupimo nešto drugo što je primerenije novom događaju.   

Treba nam prava kombinacija

Upečatljivi komadi moraju se pažljivo uklapati sa ostatkom odevne kombinacije. To zahteva trud, vreme, a možda i dodatna ulaganja. Najčešće za to nemamo vremena pa i takva odeća ostaje za neki drugi put.

Samo da smršam, ugojim se, porastem...

Najlepši modeli se najbrže razgrabe, naročito veličina koja nam odgovara. Ali nema veze, kupićemo broj manje pantalone, ionako imamo nekoliko kilograma viška posle praznične sezone. Ovo je česta situacija koja dovodi do toga da pola ormara čeka da figuru prilagodimo odeći koja nam se baš dopala. Nekada se čeka intervencija krojača za skraćivanje, sužavanje, strukiranje... Slično se dešava i sa cipelama, samo je za njih rešenje rastezanje na kalupu kod obućara.

Garderoba koja nas je izdala

Alergija ne mora biti jedini razlog da nam neki materijal ne prija. Prirodno je da se vremenom menjamo i da će nas nekada odeća i obuća izdati – iznenada postati neprijatna pri kontaktu sa kožom, neudobna, žuljati nas. Takve stvari nećemo baciti ili pokloniti jer uvek postoji nada (koja poslednja umire) da će sve opet biti kao pre.       

Neprijatelj zvani brza moda

Trendovi, i to ne samo u modi, menjaju se danas toliko brzo da malo ko uspeva da ih isprati. Stilovi dolaze i odlaze, a niko sa sigurnošću ne može da kaže da li će se i kada vratiti. Boja, model ili dezen koji nam se dopadaju za tren oka dospeli su na crnu listu i ko drži do sebe neće se usuditi da nosi nešto sa nje. Ali odeća je nova, a stilovi se vraćaju, zato ništa takvo nije za bacanje.

Pogrešna procena

Nekada jednostavno ne želimo da priznamo da smo pogrešili. Ljudski je grešiti, ali priznati to nije tako lako, naročito ako je bilo onih koji su nam ukazivali na problem, ali smo se oglušili o njihove reči i savete. Teško je preseći i kada je promašaj odeća koju smo dobili, kao rođendanski poklon na primer, od dragih ljudi. 

Navedenih pet primera, međutim, samo su različita opravdanja da zadržimo stvari na koje smo potrošili novac, ali i vreme, emocije, trud (ako smo ih pravili po meri).

Zašto ne možemo da se otarasimo nečega što ne koristimo

Ono što nas zaista sprečava da se oprostimo od stvari koje ne koristimo, leži u pozadini naše svesti. U pitanju su kognitivne pristrasnosti (cognitive bias) odnosno mentalne prečice koje mozak koristi da bi brže donosio odluke. Moderan marketing, posebno bihevioralna ekonomija, obilato koristi ove pristrasnosti u uspešnijem plasiranju proizvoda i usluga.

Kada je reč o garderobi koja čami u našim ormarima, najviše nas sprečava da je se otarasimo tzv. Endowment effect. To je predrasuda zbog koje kada jednom dođemo u posed nečega, mi to mnogo više vrednujemo, bez obzira na to što je u pitanju predmet koji možda nismo mnogo platili.

Situacija se dodatno pogoršava kada nastupi zabluda o već napravljenom trošku (Sunk Cost Fallacy) jer ne možemo da se odreknemo nečega tako lako zbog snažnog osećaja da nešto nismo kompletirali (u ovom slučaju upotrebili, to jest nosili odeću ili obuću), a u njih smo uložili vreme i novac.

Važnu ulogu ovde mogu da imaju i averzija ka gubitku (Loss aversion) i strah od promene (Status quo) zbog kojih „gubitak garderobe“ vidimo kao strašan scenario.

Izvor: rts.rs