Suđenje bivšem predsedniku Francuske, koji je sa još 12 ljudi – uključujući tri bivša ministra u vladi – optužen da je primao novac od režima Muamera Gadafija, preti da pogorša ionako nisko poverenje francuskih birača u političare.

Nakon desetogodišnje antikorupcijske istrage, sud će saslušati navode o, kako su istražni sudije nazvali, "paktu o korupciji" sklopljenom između Sarkozija i libijskog režima u kojem su posrednici dostavljali kofere pune gotovine u zgrade ministarstava u Parizu kako bi nezakonito finansirali Sarkozijevu predsedničku kampanju 2007. godine.

Sud će ispitati da li je, u zamenu za finansiranje Sarkozijeve predsedničke kampanje, libijski režim tražio diplomatske, pravne i poslovne povlastice.

Jedan od ovih navodnih zahteva za usluge odnosio se na Abdulaha el Senusija, Gadafijevog šefa obaveštajne službe, čije ime se vezuje za više terorističkih napada.

Francuski sud je 1999. godine u odsustvu osudio Senusija na doživotni zatvor zbog njegove uloge u bombaškom napadu na putnički avion UTA iznad Nigera 1989. godine u kojem je poginulo 170 ljudi. Sud će saslušati navode da je libijski režim tražio od Sarkozijevih saradnika da pronađu način da se ukine francuski nalog za hapšenje Senusija.

Lora Hajnič, advokat 15 rođaka ljudi koji su poginuli u bombaškom napadu na avion UTA, rekla je da će njeni klijenti reći sudu kako su bili šokirani kada su čuli da bi "hapšenje osobe koja je ubila članove njihove porodice" mogla biti "zamenjena za novac".

Rekla je da bi navodni pakt o korupciji značio da je "novac kojim je Nikola Sarkozi dobio izbore 2007. bio novac ukaljan krvlju ovih porodica".

Sarkozi, koji je bio predsednik između 2007. i 2012. godine, negirao je sve navode optužnice.

Beduinski šator u baštama Jelisejske palate

Tromesečno suđenje će razotkriti Sarkozijev složen odnos sa Gadafijem, autokratskim libijskim liderom čiju su 41-godišnju vladavinu obeležile kršenja ljudskih prava i koji je bio međunarodno izolovan zbog povezanosti sa terorizmom, uključujući bombaški napad na Pan Amov avion koji je oboren iznad Lokerbija u Škotskoj u decembru 1988. godine.

Članovi Sarkozijevog kabineta su se navodno susreli sa pripadnicima Gadafijevog režima u Libiji 2005. godine, kada je Sarkozi bio ministar unutrašnjih poslova. Ubrzo nakon što je postao francuski predsednik 2007, Sarkozi je zatim pozvao libijskog lidera u državnu posetu Parizu, kada je Gadafi podigao svoj beduinski šator u blizini Jelisejske palate.

Sarkozi je bio prvi zapadni lider koji je dočekao Gadafija uz sve državne počasti od zamrzavanja odnosa sa njegovim režimom 80-ih godina prošlog veka zbog njegovog statusa sponzora državnog terorizma.

Međutim, 2011. godine Sarkozi je Francusku stavio u prvi red vazdušnih udara NATO-a protiv Gadafijevih trupa i pomogli pobunjeničkim borcima da sruše njegov režim. Gadafi je uhvaćen u oktobru 2011. godine nakon čega je i pogubljen.

Dokumentarac o ovom slučaju "Niko ne razume" naći će se od srede u francuskim bioskopima.

Ako bude osuđen po optužbama za korupciju, Sarkozi bi mogao da se suoči do 10 godina zatvora zajedno sa Klodom Geanom, bivšim generalnim sekretarom u Jelisejskoj palati i ministrom unutrašnjih poslova, i Brisom Ortefeom, bliskim Sarkozijevim saradnikom koji je takođe bio ministar unutrašnjih poslova. Svi oni poriču navode iz optužnice.

Izvor: rts.rs