Liturgiju je služio Njegovo Visokopreosveštenstvo arhiepiskop i mitropolit zvorničko-tuzlanski gospodin Fotije. 

Mitropolita Fotija su u porti hrama dočekali starešina hrama, protonamesnik Miroslav Todorović, zajedno sa sveštenicima, đakonima, komadantom kasarne, vojnicima i vernim narodom. 

U svojoj besedi tokom Liturgije, mitropolit Fotije je podsetio na značaj Kosovskog zaveta, kojim su se knez Lazar i srpski narod obavezali na veru, istinu i slobodu. On je naglasio da je taj zavet ostao ukorenjen u istoriji i tradiciji srpskog naroda. „Krst koji nosimo kao narod moramo izneti do kraja, sledeći primer Svetog kneza Lazara i kosovskih mučenika,“ rekao je mitropolit Fotije u svojoj besedi u bijeljinskoj kasarni. 

Časni oci, gospodine komandante kasarne, uvažena gospodo vojnici, braćo i sestre,
 
Lep je i blagosloven današnji dan. Sinoć sam došao iz Eparhije kruševačke, od vladike Davida, gde se posebno slavi Sveti knez Lazar, naš kosovski mučenik, veliki knez i junak. Tamo smo se Bogu molili i Svetom knezu Lazaru. Danas smo ovde u crkvi Svetog kneza Lazara u vašoj kasarni i imamo veliku radost – dobili smo novog đakona, oca Mladena, koji će u svojoj službi povezivati vojsku i đakonsku službu.
 
To je moguće jer su prvi monasi u opštežiteljnim manastirima, koje je osnovao Sveti Pahomije Veliki, bili ustrojeni po tipiku kasarne. Sveti Pahomije je, pre nego što je postao monah, bio vojnik. Anđeli su mu javili da tako treba da ustroji manastir, gde će mnoštvo monaha živeti zajedno. Za razliku od njega, Sveti Antonije je osnivač pustinjačkog monaštva, gde monah živi sam ili u malim zajednicama.
 
Iz Kruševca smo doneli i blagoslove naših svetinja sa Kosova, jer je to vrlo blizu, uključujući i Pećku patrijaršiju. Podsetili smo se stradanja i mučeništva našeg naroda, pevajući pesme i razgovarajući o istoriji.
 
Danas slavimo i Svetog Spiridona Čudotvorca, episkopa iz IV veka. On je učestvovao na Prvom vaseljenskom saboru 325. godine, gde je Crkva pobedila jeres arijanstva. Sveti Spiridon je, iako skroman pastir, bio veliki čudotvorac. Opisano je u njegovom žitiju kako je iscelio Konstancija, sina cara Konstantina, kada niko drugi nije mogao. NJegova smirenost i blagodat Božija bili su očigledni svima.
 
Mi treba da se ugledamo na njega i na druge svetitelje, kao što su Sveti knez Lazar i kosovski mučenici. Pesma kaže: „Tamo gde njihove svete glave padoše, tu božuri procvetaše.“ Imamo veliku i krstovaskrsnu istoriju koju treba da čuvamo. Krst koji nosimo kao narod moramo izneti do kraja.
 
Nažalost, postoje ljudi u našem narodu koji su davno raskrstili sa tradicijom i okrenuli se idejama evropskog humanizma. Mi, međutim, idemo putem filosofije po Bogočoveku – Hristu. Za razliku od onih koji rešenja traže na ulicama, mi ih tražimo u hramovima, u molitvi i zajedništvu sa svetima. Crkva je tu da oboži svoj narod kroz Liturgiju, Sveto Pričešće i druge Svete Tajne.
 
Posebno se zahvaljujem svima koji pomažu ovaj hram, a naročito komandantu kasarne g. Baljku i ocu Miroslavu, svešteniku koji ovde služi. Takođe, čestitam ocu Mladenu na njegovom đakonskom činu. Đakonska služba ima posebnu simvoliku – ona povezuje oltar i narod. Želim mu svaki Božiji blagoslov da se trudi i na vojnom i na đakonskom polju.
 
Čuli smo i o planovima za izgradnju sale za potrebe crkve i crkvene opštine, kao i o mogućnosti oslikavanja oltarskog prostora. Liturgija je nebeskozemaljska stvarnost, i takva će atmosfera biti stvorena u hramu.
 
Bog nas poziva da ostanemo pravoslavni Srbi i da čuvamo našu Republiku Srpsku, koja je na raznim udarima. Molimo se Gospodu da nas ukrepi i blagoslovi, da budemo sa svojim narodom, Crkvom i svetiteljima.
 
Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao!

Posebnu duhovnu radost predstavljalo je rukopoloženje aktivnog vodnika ove kasarne, Mladena Jevrića, u svešteni čin đakona.

Na kraju liturgije, uz saradnju sa pukovnikom Miroslavom Baljkom, komandantom kasarne, za sve prisutne je u krugu kasarne upriličena trpeza ljubavi.

Izvor: Bijeljina danas/eparhijazt