Praznični period može biti nezgodno doba godine iz mnogo razloga, ali ako imate posebnu sklonost ka odeći i obući, skoro je nemoguće ignorisati želju za prekomernim trošenjem.

Zbog mora vodiča za odabir pravog poklona, zatim ograničenih serija proizvoda i uzbudljivih rasprodaja – pritisak na novčanik ili platne kartice u ovom periodu najveći je tokom godine.

Terapeuti i finansijski stručnjaci daju savete o tome kako da se nosimo sa zamkama kupovine u narednom periodu i to bez nagomilavanja dugova.

Imate li problem sa zavisnošću od kupovine?

Lako je odrešiti kesu za crni petak i ubediti se da ste zavisni od kupovine, ali važno je razlikovati bezazleno uzbuđenje zbog praznične kupovine i kompulsivno trošenje.

Zavisnost od kupovine je izuzetno jaka potreba da trošite novac na suvišne stvari bez obzira na to da li imate sredstava ili ne.

Ukoliko ste tajnoviti u vezi sa kupovinom stvari, često podležete impulsivnim kupovinama, a zatim ono što vam nije potrebno ipak zadržite, ili odete u razgledanje bez namere da bilo šta pazarite, ali onda to ipak učinite, vreme je da potražite savet stručnog lica.

Kompulsivna kupovina je u porastu u svetu, a veruje se da pogađa između osam i 16 odsto stanovništva Velike Britanije.

S obzirom na to da većina ljudi prazničnu kupovinu obavlja onlajn, to može dodatno otežati odupiranje preteranom trošenju.

„Okruženje digitalne kupovine, sa svojom niskom samoregulacijom, otežava pojedincima da kontrolišu svoje nagone. Nedavno sprovedena studija pokazala je da pametni telefoni, posebno, olakšavaju zavisnost od kupovine i kao direktan rezultat imaju probleme vezane za dugove“, ističe terapeutkinja Pamela Roberts u izjavi za britanski Indipendent.  

Praktične strategije koje treba isprobati  

Kada je u pitanju kupovina na internetu, mnogima je sanduče elektronske pošte zatrpano je ponudama za crni petak, sajber ponedeljak, a nailaze i praznična sniženja cena.

Robertsova za to preporučuje blokadu oglasa na pretraživaču (ad blocker) i otkazivanje pretplata na promociju putem e-pošte. Kao efikasnu zaštitu predlaže i brisanje aplikacija za kupovinu i redovno brisanje kolačića na pretraživaču kako biste sprečili targetiranje, to jest kako biste se zaštitili od oglasa koji vam se prikazuju na osnovu vaših prethodnih pretraga.

„Za razliku od fizičke kupovine, nema ograničenja za kupovinu na internetu – izbor je beskrajan, nema vremenskih ograničenja i transakcije su anonimne“, objašnjava Robertsova.

„Ovo stvara percipiranu psihološku 'distancu' između potrošača i prodavaca, posebno kada su u pitanju monetarne transakcije. Kombinovano, studije su pokazale kako ovo stvara daleko složenije okruženje za donošenje odluka za potrošače.“

Kako se nositi sa prekomernom kupovinom za prijatelje i porodicu

Postavljanje granica koje su dogovorene između svih strana ključno je da se zaustavi osećaj krivice i slučajno prekomerno trošenje.

„Birajte opcije poput Tajnog Deda Mraza (Secret Santa), što znači da svaka osoba treba da kupi samo jedan poklon umesto nekoliko. Tako ćete izbeći iskušenje da u poslednjem trenutku bacite novac“, kaže voditeljka podkasta Spendolodži (Spendlogy), Viks Lejton. 

Kako se pridržavati budžeta 

Vaš plan praznične kupovine može biti samo lista imena sa idejama za poklone označene pored njih. Ako je to slučaj, ključna informacija koja nedostaje je budžet, to jest cena.

„Budžetiranje je važno za planiranje praznične potrošnje, bez obzira na to da li imate zavisnost od kupovine. Postavljanje ograničenja vam omogućava da kupujete i poklanjate bezbedno bez finansijskog mamurluka u januaru“, istakla je direktorka u kompaniji „Mani velnes“ (Money Wellness), Sebrina Makalou.

„Započnite računicu tako što ćete odvojiti ono što vam je preostalo nakon plaćanja računa i iskoristite tu sumu kao fond za praznično trošenje. Četiri miliona Britanaca (oko osam posto stanovništva) uzelo je kredit da bi pokrili prazničnu kupivinu prošle godine i, kao rezultat toga, otplaćivalo je dugove više meseci. Stoga, izbegavajte iskušenje da otplaćujete putem kreditnih kartica ili bilo koje varijante 'kupite sada, platite kasnije'.“

I Sebrina Makalou i Pamela Roberts naglašavaju važnost planiranja: „Napravite plan pre nego što krenete u radnju da biste izbegli kupovinu nepotrebnih stvari. Cilj treba da vam bude da nalet dopamina dobijate kada uštedite, a ne zbog kupovine. Pogledajte da li za poklone koje želite da kupite negde postoje popusti ili ponude, a za hranu i piće koje planirate za prazničnu trpezu uporedite cene u različitim supermarketima.“ 

Suočavanje sa stidom i krivicom 

Uz stalne stimuluse i okidače za prekomerno trošenje tokom prazničnog perioda, neminovno je da napravite neku grešku i kupite nešto što vam ne treba, ali prihvatanje i identifikovanje emocionalnog okidača je ključno.

„Svaka zavisnost, uključujući kupovinu, način je suočavanja sa negativnim emocijama. Ovo može biti rezultat brojnih faktora, kao što je pritisak na poslu, problemi u vezi ili čak trauma iz prošlosti. Trenutno zadovoljstvo i podizanje raspoloženja koje stvara kupovina može potisnuti ili umrtviti ove emocije i umanjiti njihov osnovni uzrok“, objašnjava Robertsova.

Prema njenim rečima, važno znati da stid poprima različite oblike. „Zdrav stid nam pomaže da prepoznamo kada nismo u skladu sa sopstvenim moralnim principima i vrednostima i može biti izuzetno koristan“, ukazuje Robertsova. „Toksičan stid je pun osuđivanja. Krivica takođe može biti koristan način da identifikujemo da radimo ili ne radimo nešto što nam je važno.” 

Šta da radite ako previše potrošite

Za početak, možda bi bilo korisno imati nekoga sa kim ćete moći da delite odgovornost. Imati nekoga da proveri cenu proizvoda i oceni da li ste preterano velikodušni ili pak škrti prema onome kome je poklon namenjen.

Do zdravijih obrazaca kupovine možemo doći i uz pomoć tehnika koje podrazumevaju osvešćivanje kupovine, proveravanje informacija o proizvodu i neishitreno donošenje odluke.    

„Uživajte u praznicima onakvim kakvi jesu, kao šansu da provedete vreme sa voljenima i budete zahvalni zbog onoga što imate – bez zvona i praporaca – jer briga o dugovima i život u strahu da nećete moći da zaradite da otplatite dug su daleko gori. To može uticati na mentalno i fizičko zdravlje“, poručila je Sebrina Makalou.

Izvor: rts