Savić je, kao novo lice na političkoj sceni u Bijeljini i sin čuvenog semberskog heroja Ljubiše Savića Mauzera, za vrlo kratko vrijeme pokazao novi koncept politike.

„Jedno od najdugotrajniih uvjerenja koje je moj otac ostavio meni i bratu je da rad u službi naroda nije nikakva žrtva, nego čast. Mi smo tako naučeni da je taj život, koji nije nimalo lak, uz ogromna odricanja, naše opredjeljenje. Dužnost moja, kao sina Ljubiše Savića Mauzera je da vrijedno radim i branim Republiku Srpsku. Ja hoću svog sina Vukana pogledam u oči i da mu, kad me u budućnosti pita „Gdje si ti bio kad su parčali Republiku Srpsku za koju se djed borio? Šta si uradio da nastaviš put kojim su oni išli?“, odgovorim da sam dao sve od sebe i da sam dao svoj doprinos.  Volim da kažem da je moj otac sa svojim saborcima, sa časnim ljudima, oživio viteški duh srpstva, a upravo tog viteštva nam danas treba više. Vraća se ona stvar u koju ja duboko vjerujem, a to je ideal“, rekao je Savić.

Gostujući u emisiji Tet-a- Tet na Alternativnoj televiziji, Savić se osvrnuo i na rad Gradskog odbora SNSD Bijeljina.

„Kad raketa napušta zemljinu orbitu, ona potroši 90% goriva da izađe iz orbite. I tad sve bruji, a kad izađe iz orbite, klizi u svemiru. Isto tako smo i mi danas u fazi da trošimo nenormalnu energiju da se sistem ponovo uspostavi, da se zadrži dobra atmosfera, da se neke stvari drugačije organizuju i da na bolji, transparentniji način pokažemo građanima Bijeljine i Semberije kakvu politiku sprovodimo i šta su nam planovi. Da li će to građani prepoznati u velikoj mjeri zavisi od nas. Potrudili smo se da napravimo jedan restart, jedan novi pravac kojim će gradska organizacija SNSD-a ići. Prizemljiti politiku, da rad i rezultat bude glavno što se vrednuje. Manje kukanja, više odgovornosti i rješenja, i čast. To je ono što me vodi u životu, pa tako i u politici“, jasan je Savić.

On se prisjetio i svog profesionalnog puta i početaka, ali i razloga odlaska u Beograd.

„Bilo je profesora koji su govorili "E znamo čiji si, ne moraš ništa da radiš, ti si naš". Zato sam se odlučio za Beograd. Tamo nisam imao breme u tom smislu , ljudima to ništa nije značilo, a ja o tome nisam pričao. Ako će neko da me voli, voljeće me zbog mene, ako ću nešto postići, postići ću zbog svog rada, a ne toga čiji sam sin. Naravno, to je došlo sa cijenom i nije bilo lako, ali je vrijedilo.  S obzirom da je mama Bojana izdržavala mene i starijeg brata Aleksandra, za mene je bilo važno da nađem model da pomognem, tako da sam, nakon što očistim godinu, radio razne poslove. Tako sam jednu godinu radio u prodavnici sportske opreme, prodavao patike, jednu godinu u magacinu. Moj razvojni put nije išao tako da sam odmah postao menadžer, jer sam nakon rada u prodavnici bio i kurir, radio sam i u sindikalnoj prodaji, u marketingu, u maloprodaji, pa sam vodio grupu radnji, region, pa jednu državu, pa tek onda brend menadžer, licencna proizvodnja Kina, Bangladeš, Vijetnam, Koreja, i onda dolazim do pozicije izivršnog direktora Nike za Jugoistočnu Evropu. Da nisam prošao sve stepenice ne bih mogao da obavljam tu funkciju“, prisjetio se Savić.

Uprkos bogatoj karijeri i brojnim uspjesima, najponosniji je na svoju porodicu.

„Imam sina Vukana, jako sam ponosan na odnos koji imamo i to je za mene jedna od najvažnijih stvari kao roditelja. S druge strane, ponosan sam na odnos koji imamo brat, majka i ja. Mnogo se volimo i pazimo i to mi je jako važno. Mama sada ide u penziju i to mi je jako drago, jer ćemo imati više vremena koje možemo provoditi zajedno, jer mama je veliki borac i heroj. Toliko toga je ona na svojim leđima iznijela, pa čak i u posljednje vrijeme zbog mog uključivanja u politiku“, rekao je Savić.

Izvor: Bijeljina danas